2017-11-18 21:11:55
Ти си овде: Почетна » Таг архиве: jagodinska apoteka

Таг архиве: jagodinska apoteka

Први јагодински апотекар

mr ph Ђорђе Крстић
први јагодински апотекар 1851-1869.

У првој половини XIX века у Србији су се лекови и сировине за њихово справљање још увек продавали у бакалницама колонијалне робе, где су их држали нестручни трговци без икаквог надзора власти. Овим послом су се махом бавили Јевреји, Цинцари и други страни поданици, који су их добављали преко разгранате трговачко-рођачке везе са разних страна.

Тридесетих година, у оквиру реформи на уређењу младе српске државе, кнез Милош Обреновић је наложио да се и ова друштвена радња стави под контролу стручних институција. У унутрашњости земље промене су уследиле тек 1839. године, након одлуке др Карла Пацека, начелника Санитета, да окружни физикуси (лекари) набаве о свом трошку и носе по терену ручне апотеке. Њоме је био опремљен и др Карло Белони, први јагодински окружни физикус, снабдевши се пред долазак медикаментима на кредит у Правителственој апотеци у Крагујевцу. У његовој Кондуитној листи из 1840. године, коју је јагодинско Окружно начелство упутило Министарству унутрашњих дела, у вези са овом дужношћу се вели да др Белони „са собом носи личну апотеку доста повелику, а нове лекове често набавља.
Сиромасима, који немају чиме да плате, лекове поклања, а од имучнијих наплаћује, и на позив без кашњења иде.“У току 1845. године др Андрија П. Ивановић,наредни физикус, упутио је предлог властима да се у Јагодини отвори јавна грађанска „официна“ (апотека), јер су ручне апотеке окружних физикуса оскудне и многима недоступне, али постицај није услишен јер у земљи није било слободних апотекара. У јануару 1846. године боравио је у вароши магистар фармације Август Косјак, апотекар из Шида, у намери да отвори апотеку, али је оценио да је мали ниво здравствене просвећености, па је одустао од ове намере. Трећи по реду физикус, др Јосип Панчић, препоручио је 1847. године претпостављенима да би за „Јагодину пробитачно било једну филијалну апотеку установити“, образлажући да је њена чаршија после Београда, једна од најзначајнијих у Србији, јер се налази уз сам друм, а у селу Белици ради Фабрика стакла са страним радницима који се радије лече код лекара него врачара, али је из истих разлога и његов труд био узалудан. Опширније »

Врати се на врх
Tvoj portal