2017-09-23 18:17:39
Ти си овде: Почетна » историјат

Архива категорије: историјат

Времеплов- доктор Белони

У току 1839. године у Србији је, уместо нахија и кнежевина заведена подела земље на 17 округа, са више од стотину срезова, под којима су биле општине са 3 класе: Општина београдска, општине окружних вароши и сеоске општине. Јагодински округ, у који је упућен др Белони као једини лекар, имао је 6.674 домаћинстава: темнићки срез 3.471, левачки срез 3.155, а сама Јагодина 546.

Центај Јагодине -некада

Центар Јагодине -некада

У Јагодини су се од државних надлештава налазили: Окружни суд, Окружно начелство, Првостепени суд, Среско начелство и Општина јагодинска, а од јавних Мезулхана и Основна школа. У њима је радила шачица званичника са десетак чиновника, и то: окружни начелник Живко Шкорац са помоћником Илијом Вукићевићем, начелници темнићког, левачког и беличког среза: Миленко Радојковић, Риста Бабовић и Стевча Михајловић, варошки кметови: Стоиљко Миленковић и Никола Перишић, мезулханџије: Степан Вуковић и Матеја Андрић и учитељи: Павле Крецојевић и Петар Шаркић. Опширније »

Први јагодински апотекар

mr ph Ђорђе Крстић
први јагодински апотекар 1851-1869.

У првој половини XIX века у Србији су се лекови и сировине за њихово справљање још увек продавали у бакалницама колонијалне робе, где су их држали нестручни трговци без икаквог надзора власти. Овим послом су се махом бавили Јевреји, Цинцари и други страни поданици, који су их добављали преко разгранате трговачко-рођачке везе са разних страна.

Тридесетих година, у оквиру реформи на уређењу младе српске државе, кнез Милош Обреновић је наложио да се и ова друштвена радња стави под контролу стручних институција. У унутрашњости земље промене су уследиле тек 1839. године, након одлуке др Карла Пацека, начелника Санитета, да окружни физикуси (лекари) набаве о свом трошку и носе по терену ручне апотеке. Њоме је био опремљен и др Карло Белони, први јагодински окружни физикус, снабдевши се пред долазак медикаментима на кредит у Правителственој апотеци у Крагујевцу. У његовој Кондуитној листи из 1840. године, коју је јагодинско Окружно начелство упутило Министарству унутрашњих дела, у вези са овом дужношћу се вели да др Белони „са собом носи личну апотеку доста повелику, а нове лекове често набавља.
Сиромасима, који немају чиме да плате, лекове поклања, а од имучнијих наплаћује, и на позив без кашњења иде.“У току 1845. године др Андрија П. Ивановић,наредни физикус, упутио је предлог властима да се у Јагодини отвори јавна грађанска „официна“ (апотека), јер су ручне апотеке окружних физикуса оскудне и многима недоступне, али постицај није услишен јер у земљи није било слободних апотекара. У јануару 1846. године боравио је у вароши магистар фармације Август Косјак, апотекар из Шида, у намери да отвори апотеку, али је оценио да је мали ниво здравствене просвећености, па је одустао од ове намере. Трећи по реду физикус, др Јосип Панчић, препоручио је 1847. године претпостављенима да би за „Јагодину пробитачно било једну филијалну апотеку установити“, образлажући да је њена чаршија после Београда, једна од најзначајнијих у Србији, јер се налази уз сам друм, а у селу Белици ради Фабрика стакла са страним радницима који се радије лече код лекара него врачара, али је из истих разлога и његов труд био узалудан. Опширније »

Историјат

002Окружна болница у Јагодини основана је 1867. године, а њен оснивач је био окружни физикус др. Милосав Павловић, иначе, први школовани лекар из овог краја. Болница је отворена у кући Аврама Петронијевића, саграђеној 1833. године, која је узета под закуп од његових наследника из Београда. Налазила се на крају данашње улице Косте Абрашевића, преко пута старе цркве. У болници се у просеку лечило лети 10 – 15, а зими 30 – 35 болесника. Чистоћа је била примерена. Зграде и двориште су одисале мирисом карбола. Бели карбол се користио за дезинфекцију руку и веша, а црни за санитарне просторије. Прљаво рубље и веш су потапани у врелу воду и бели карбол. Вода се узимала из бунара, доцније из пумпе. Бунар је био покривен кућицом од дрвених стубића и пречки, које су такође, биле офарбане у националне боје. Кофа од буковине је висила о искован гвоздени “синшир“. Плато око бунара је био калдрмисан, а сувишна вода је отицала јарком у реку. Покривена помијара се налазила у дну дворишта и сваког јутра је посипана црним карболом. Послуга је била одевена у чисту белу одећу. За болничаре су узимани бивши војници из санитетских чета, а за болничаре жене из вароши. Водило се рачуна да су по природи благе нарави и љубазни у опхођењу према болесницима.

Опширније »

Врати се на врх
Tvoj portal