2017-09-26 03:35:53
Ти си овде: Почетна » истакнуто » Времеплов- доктор Белони

Времеплов- доктор Белони

У току 1839. године у Србији је, уместо нахија и кнежевина заведена подела земље на 17 округа, са више од стотину срезова, под којима су биле општине са 3 класе: Општина београдска, општине окружних вароши и сеоске општине. Јагодински округ, у који је упућен др Белони као једини лекар, имао је 6.674 домаћинстава: темнићки срез 3.471, левачки срез 3.155, а сама Јагодина 546.

Центај Јагодине -некада

Центар Јагодине -некада

У Јагодини су се од државних надлештава налазили: Окружни суд, Окружно начелство, Првостепени суд, Среско начелство и Општина јагодинска, а од јавних Мезулхана и Основна школа. У њима је радила шачица званичника са десетак чиновника, и то: окружни начелник Живко Шкорац са помоћником Илијом Вукићевићем, начелници темнићког, левачког и беличког среза: Миленко Радојковић, Риста Бабовић и Стевча Михајловић, варошки кметови: Стоиљко Миленковић и Никола Перишић, мезулханџије: Степан Вуковић и Матеја Андрић и учитељи: Павле Крецојевић и Петар Шаркић.

Известан политички уплив имали су и народни посланици: Милош Миљковић из Јагодине, Радован Милосављевић из Рибара и Теодор Миљковић из Бунара, као и Аврам Петронијевић, министар иностраних дела, чија је породица живела у Јагодини, а он је био започео да гради фабрику стакла у Мишевићу.Политичке прилике у земљи биле су прилично сложене, јер је у току лета кнез Милош морао да абдицира у корист сина Милана и оде у изгнанство, а власт преузели намесници: Јеврем Обреновић, Аврам Петронијевић и Тома Вучић Перишић.

У току боравка у јагодинском округу др Белони је претпостављеним старешинама достављао месечне извештаје о раду, али су они сачувани само за новембар и децембар 1840. године и јануар 1841. године. Значајнија је његова Кондуитна листа за 1840. годину, нека врста персоналног листа, који је сачинио окружни начелник и упутио га Санитетском одељењу у Београду.

Према овим документима, др Белони је рођен 1812. године у месту Левици, у мађарској области Барш Мармеђа. Потицао је из римокатоличке породице. На универзитету у Пешти је стекао диплому са звањима доктора медицине и магистера окулистике и општетерције. До преласка у Србију није нигде службовао на територији мађарске државе, већ је, током 4 године и 7 месеци, једино радио у Србији, од чега 3 године и 5 месеци као војни лекар у Чачку, Карановцу, Београду, крагујевцу и Ћуприји. Био је доброг телесног састава и здравља. Знао је прилично добро да говори и пише на српском језику. Није био ожењен.

У извештајима др Белони да је у току визитација затицао добро опште здравље народа и стоке, да није било тежих епидемија и да су му се болесници обраћали за помоћ у „умереним размерама“. Оболели су се махом жалили на катарална и реуматична запаљења и на обољења од грознице, запаљења „џигерице“ и реуматизам. Није било ни „редњи“ код стоке, сем беснила паса, што је по његовој оцени, била последица јаке зиме.

Окружни начелник је, међутим, истицао да се др Белони срео на терену са низом потешкоћа, које су произилазиле из здравствене непросвећености народа, те су оболели бежали од његових услуга чак и по цену кажњавања од власти. Иначе, тежио је да буде тачан у обављању полицијско-лекарских дужности, нарочито код визитације умрлих, и трудољубив код калемљења богиња, али су родитељи нерадо доводили децу на пелцовање.

Код издавања уверења држао се на једнак начин, те је поступао предстрожно, непристрасно и истинито. Са собом је носио повелику апотеку, снабдевену у свако доба потребним медикаментима, и лекове поклањао сиромашнима а имућним наплаћивао. Имао је успеха у лечењу, особито тежих болесника од срдобоље и врућице, али опште поверење народа према његовом раду, због страха и сујеверја, није било добро. Иначе је био кротке нарави, па је у опхођењу са здравима био добар, а са болесницима стрпљив. Уз све то је био без порока што је налагало његово хуманистичко опредељење.

У пролеће 1841. године др Белони је још једном преузео ширу визитацију округа, али је и она прошла без виднијих резултата. У левачко село Кавадар, у којем је владала епидемија богиња, ишао је узалудно три пута, чак у пратњи среског начелника и полиције, али ни једном није затекао оболелу децу у кућама, јер су их родитељи крили у шуми. Разочаран оваквим држањем народа и личниом неуспехом, др Белони се одлучио да затражи премештај у неко друго место, где би његов рад дао вредније резултате.
У мају 1841. године др Белони ја затражио од надлежних власти премештај у чачански округ, наводећи своје уверење да ће тамо бити кориснији, јер је у току ранијег службовања у том крају задобио веће поверење народа и имао много више успеха у раду.

Министарство унутрашњих дела је проследило његов захтев кнезу Михајлу Обреновићу, молећи га да оцени изнете аргументе и да дâ мишљење да ли молбу треба повољно решити. Указом од 27. маја 1841. године Кнез је удовољио молби и разрешио др Белонија дужности окруђног физикуса у Јагодини и одобрио му премештај у чачански округ.

У току 1842. и 1843. године у Јагодини су кратко ординирали самоуки лекари Миленко Михајловић и Глигорије Рибаков. Те 1844. године за другог по реду окружног физикуса, постављен је др Андреј Ивановић.

Марјан Деспотовић, в. з. статистичар
Опште болнице Јагодина

Оставите одговор

Ваша мејл адреса неће бити објављена.Захтевана поља су означена *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Врати се на врх
Tvoj portal