Први јагодински апотекар

mr ph Ђорђе Крстић
први јагодински апотекар 1851-1869.

У првој половини XIX века у Србији су се лекови и сировине за њихово справљање још увек продавали у бакалницама колонијалне робе, где су их држали нестручни трговци без икаквог надзора власти. Овим послом су се махом бавили Јевреји, Цинцари и други страни поданици, који су их добављали преко разгранате трговачко-рођачке везе са разних страна.

Тридесетих година, у оквиру реформи на уређењу младе српске државе, кнез Милош Обреновић је наложио да се и ова друштвена радња стави под контролу стручних институција. У унутрашњости земље промене су уследиле тек 1839. године, након одлуке др Карла Пацека, начелника Санитета, да окружни физикуси (лекари) набаве о свом трошку и носе по терену ручне апотеке. Њоме је био опремљен и др Карло Белони, први јагодински окружни физикус, снабдевши се пред долазак медикаментима на кредит у Правителственој апотеци у Крагујевцу. У његовој Кондуитној листи из 1840. године, коју је јагодинско Окружно начелство упутило Министарству унутрашњих дела, у вези са овом дужношћу се вели да др Белони „са собом носи личну апотеку доста повелику, а нове лекове често набавља.
Сиромасима, који немају чиме да плате, лекове поклања, а од имучнијих наплаћује, и на позив без кашњења иде.“У току 1845. године др Андрија П. Ивановић,наредни физикус, упутио је предлог властима да се у Јагодини отвори јавна грађанска „официна“ (апотека), јер су ручне апотеке окружних физикуса оскудне и многима недоступне, али постицај није услишен јер у земљи није било слободних апотекара. У јануару 1846. године боравио је у вароши магистар фармације Август Косјак, апотекар из Шида, у намери да отвори апотеку, али је оценио да је мали ниво здравствене просвећености, па је одустао од ове намере. Трећи по реду физикус, др Јосип Панчић, препоручио је 1847. године претпостављенима да би за „Јагодину пробитачно било једну филијалну апотеку установити“, образлажући да је њена чаршија после Београда, једна од најзначајнијих у Србији, јер се налази уз сам друм, а у селу Белици ради Фабрика стакла са страним радницима који се радије лече код лекара него врачара, али је из истих разлога и његов труд био узалудан.

И др Панчић је стигао у Јагодину снабдевен лековима на кредит у Државној апотеци у Крагујевцу, па је, као и претходници, имао потешкоћа да сакупи вересију и измири дуговање. Отварању апотеке у овом раздобљу се једино успротивио његов следбеник, др Ђорђе Малаћ, који се и сам бавио справљањем и продајом лекова, мада није пропустио да упозори да се у дућанима продају, са бакалском робом, и отрови попут арсеника, предлажући да се барем не држе на истим сталажама и у излогу, већ у кутијама на скритим местима. За отварање апотеке су почели, међутим, све више да се залажу и просвећени грађани, на челу са окружним начелником Јованом Наумовићем, наводећи у захтевима да се народ одриче надрилекара и да у вароши успешно раде три дућана који држе лекове. У мају 1851. године mr ph Георгије – Ђорђе Крстић, родом из Руме, затражио је од српских власти да отвори апотеку у Шапцу и био одбијен, али је, не чекајући одговор, у молби 2. јула, за ново место назначио Јагодину, одакле му је стигао предусретљив позив и уверавање да ће моћи успешно да послује. На дан 18. августа др Емерик Линдермајер, начелник Санитета, проследио је његову молбу Совјету, уз препоруку да је „град Јагодина у седишту наше отаџбине, а то је важан разлог у прилог одобрења да се оснује апотека“, и да молилац располаже средствима за њено отварање. Совјет је повољно оценио предлог и упутио га кнезу Александру Карађорђевићу на сагласност, који је решењем број 797 од 10. септембра 1851. године одобрио Ђорђу Крстићу концесију за отварање апотеке, са назнаком: „И то само с личним правом, сходно духу наших земаљских закона.“

Писмом од 1. октобра апотекар Крстић се захвалио властима на дозволи, а 6. децембра је подигао решење у канцеларији окружног начелства и почео радове на отварању локала. За опрему и лекове је морао да путује у Пешту и да месецима чека да се допреме запрежним караванима у земљу, због чега је 21. маја 1852. године Министарство
унутрашњих дела затражило образложење за кашњење, изражавајући директно намеру да буде повучена издата дозвола. До почетка лета радови су окончани, а власти
су, по молби власника од 13. јуна, одредиилои Комисију за пријем „официне“ у којој су били: Јован Наумовић, окружни начелник, др Јосип Панчић, окружни фзикус из Крагујевца, и Павле Илић, апотекар из Крагујевца.

Преглед је обављен 21. августа, а у извештају се наводи да се локал налази у средини вароши, да је видан, сув и на добром месту, да је опремљен ормарима, теглама и протоколима за евиденцију лекова, да има лабораторију и да у њему ради власник са помоћником, уз мање примедбе на оно што је требало да се исправи у току рада. Са добијеном дозволом Апотека mr ph Ђорђа Крстића у Јагодини, иначе прва фармацеутска установа у овом делу Србије, почела је да ради 22.
августа 1852. године.

Марјан Деспотовић, в. з. статистичар