Окружна болница у Јагодини основана је 1867. године, а њен оснивач је био окружни физикус др. Милосав Павловић, иначе, први школовани лекар из овог краја. Болница је отворена у кући Аврама Петронијевића, саграђеној 1833. године, која је узета под закуп од његових наследника из Београда. Налазила се на крају данашње улице Косте Абрашевића, преко пута старе цркве. У болници се у просеку лечило лети 10 – 15, а зими 30 – 35 болесника. Чистоћа је била примерена. Зграде и двориште су одисале мирисом карбола. Бели карбол се користио за дезинфекцију руку и веша, а црни за санитарне просторије. Прљаво рубље и веш су потапани у врелу воду и бели карбол. Вода се узимала из бунара, доцније из пумпе. Бунар је био покривен кућицом од дрвених стубића и пречки, које су такође, биле офарбане у националне боје. Кофа од буковине је висила о искован гвоздени “синшир“. Плато око бунара је био калдрмисан, а сувишна вода је отицала јарком у реку. Покривена помијара се налазила у дну дворишта и сваког јутра је посипана црним карболом. Послуга је била одевена у чисту белу одећу. За болничаре су узимани бивши војници из санитетских чета, а за болничаре жене из вароши. Водило се рачуна да су по природи благе нарави и љубазни у опхођењу према болесницима.
За управнике су бирани старији лекари, махом 60. година, а дужност им је налагала да буду предузимљиви, строги и ситничави. Они су, истовремено, били и лекари опште праксе, док специјалиста није било. За економе су постављани писмени мештани, углавном пропали трговци.